ForumCacak
Dobrodošli na^^CACAK FORUM^^.

Da bi videli kompletan sadržaj foruma, morate se registrovati ili ulogovati!

Navigacija

Pogledaj šta je novo na forumu

Welcome!

Kao registrovani član Cacak foruma , vi možete učestovati u diskusijama, razmenjivati privatne poruke sa drugim članovima naše zajednice. Pre svega, jedino kao registrovani član možete imati pun pristup forumu, odnosno videti njegov celokupan sadržaj!


Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se


Olimpijski mit o stvaranju svijeta




      • Please log in to reply

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

    #1

    Dragan

    avatar
    Verni član
    Verni član
    taj Sub 23 Okt 2010 - 14:07
    U poĉetku svih stvari Majka Zemlja izdigla se iz Haosa i rodila u snu
    Urana. Gledajući je s ljubavlju sa planine, Uran prosu plodnu kišu na
    njene tajne pukotine, i ona porodi travu, cveće i drveće, zajedno sa
    zverinjem i pticama. Ova kiša uĉini da poteknu reke i da se šupljine
    ispune vodom, te tako postadoše mora i jezera.
    b) Njena prva deca — poluljudi — behu storuki dţinovi Brijarej, Gig i Kot. Zatim se pojaviše tri
    jednooka
    kiklopa, koji su bili graditelji dţinovskih zidova i majstori kovaĉi,
    najpre u Trakiji, a kasnije na Kreti i u Zikiji.1 Njihove sinove je
    Odisej susreo na Siciliji.2 Kiklopi su se zvali Bront, Sterop i Argej, a
    njihovi duhovi su obitavali u vulkanskim grotlima Etne sve dok ih
    Apolon nije poubijao da bi osvetio smrt Asklepija.
    c) Libijci,
    meĊutim, smatraju. da se Garamant rodio pre storukih, i da je, kad se
    digao iz ravnice, ponudio Majci Zemlji slatki ţir na ţrtvu.3
    1. Apolodor: I, l—l; Euripid: Chrysippus, navodi ga Sekst Empiriic, str. 751; Lukretije: I, 250 1 II, 991;
    2. Homer: Odiseja IX, 106—566; Apolodor: III, 10, 4;
    3. Apolontie sa Roda: IV, 1493; Pindar: Fragment 84, Izd. Bergk.

    1.
    Ovaj patrijarhalni mit o Uranu opšte je prihvaćen u vreme olimpijskog
    religioznog sistema. Uran, ĉije je ime poĉelo da znaĉi »nebo«, zauzeo
    je, izgleda, poloţaj Prvog Oca pošto je poistovećen sa pastirskim bogom
    Varunom, jednim arijskim muškim trojstvom. Njegovo grĉko ime je oblik
    muškog roda od Urana »kraljica planina«, "kraljica leta«, "kraljica
    vetrova-" ili ''kraljica divljih volova'', a Urana je bila orgastiĉka
    boginja leta. Uranova ţenidba s Majkom Zemljom obeleţava rano helensko
    nadiranje u severnu Grĉku, što je dalo povoda Varunovim oboţavaocima da
    ga smatraju ocem starosedelaĉkih plemena, iako su ga priznali sinom
    Majke Zemlje. Prema ispravci ovog mita, zabeleţenoj kod Apolodora,
    Zemlja i Nebo su se odvojili u smrtnoj zavadi, a zatim se ponovo
    sjedinili u ljubavi. Ovo se pominje i kod Euripida (Mudra Melanipa,
    fragment 484, izd. Nauck) i kod Apolonija sa Roda (Argonautica I, 494).
    Borba na smrt oznaĉavala je sukob 15
    matrijarhata i patrijarhata
    izazvanog prodorom Helena. Gig ("roĊeni od zemlje«) ima još jedan oblik
    gigas ("dţin"), a dţinove su u mitografiji vezivali za planine severne
    Grĉke. Brijarej (''jaki'') nazvan je još i Ajgajon (Ilijada I. 403), i
    njegov narod moţe biti libijsko-traĉki, a Egejsko more dobilo je ime po
    njihovoj boginji, kozi Ajgis (vidi 8, 1). Kot je rodonaĉelnik Kotijaca,
    koji su se klanjali orgastiĉkoj boginji Kotiti i širili njen kult po
    Trakiji i duţ severozapadne Evrope. Ovo pleme nosi naziv »storuki«,
    verovatno zbog toga što su sveštenice bile organizovane u druţine od
    pedeset, kao danaide i nereide, a moţda i zato što su muškarci bili
    organizovani u ratniĉke grupe od stotinu kao rani Rimljani.

    2.
    Kiklopi su, izgleda, bili strukovno udruţenje helenskih kovaĉa bronze.
    Kiklopi znaĉi »prstenooki«, jer su, izgleda, imali prstenast znak
    tetoviran na ĉelu u ĉast sunca, izvora vatre za topionice; Traĉani se
    tetoviraju sve do u klasiĉna vremena (vidi 28, 2). Koncentriĉni krugovi
    su deo misterije kovaĉkog zanata; da bi iskovao posude, štitove ili
    obredne maske, kovaĉ je upisivao krug oko centra na pljosnatom disku na
    kome je radio. Kiklopi su nazvani jednookima i zbog toga što su kovaĉi
    zatvarali jedno oko da bi ga zaštitili od varnica. Kasnije im se poreklo
    zaboravilo, a mitografi su ih u mašti smestili u grotlo Etne, da bi
    objasnili odakle potiĉu dim i vatra koji, kuljaju iz kratera (vidi 35,
    1). Postojala je bliska kulturna veza izmeĊu Trakije, Krete i Likije.
    Kiklopi su biili poznati u svim ovim zemljama. Rana helenska kultura
    dopirala je i do Sicilije; ali, kako je Samuel Batler prvi pretpostavio,
    vrlo je verovatno da Odisejev boravak na Siciliji objašnjava i tamošnje
    prisustvo Kiklopa (vidi 170, b). Imena Bront (''grom''), Sterop
    (''munja'') i Argej (''sjaj'') su kasnije izmišljena.

    3. Garamant
    je rodonaĉelnik libijskih Garamantijaca, koji su zauzeli oazu Dţado,
    juţno od Fezana. Njih je pokorio rimski general Balbus, devetnaeste
    godine pre naše ere. Smatra se da su kušitsko--berberskog soja i da su u
    drugom veku pre naše ere podlegli Lemta-Berberima. Kasnije su se
    stopili sa crnim uroĊenicima na juţnoj obali Gornjeg Nigera i usvojili
    njihov jezik. Odrţali su se do današnjih dana u jednom selu imenom
    Koromanc. »Garamante« se izvodi iz reĉi gara, man i te, što znaĉi »ljudi
    drţave Gara«. Izgleda da je Gara boginja Ker ili »Q Re« ili »Kar« (vidi
    82, 6 i 86, 2), po kojoj su Karijci dobili ime, a vezuju je za
    pĉelarstvo. Pitomi ţir, glavna hrana u antiĉkom svetu, prethodio je
    ţitaricama i uspevao u Libiji. Garamantsko naselje
    Amon bilo je
    vezano sa naseobinom Dodona u severnoj Grĉkoj verskim savezom, koji, po
    reĉima Ser Flindersa Petrija, verovatno vodi poreklo iz ranog trećeg
    milenijuma pre naše ere. Oba su mesta imala kao svetilište po jedan
    stari hrast (vidi 51, a). Herodot opisuje Garamantijce kao miroljubive
    ali veoma snaţne ljude koji su negovali urminu palmu, gajili zito i
    ĉuvali stoku (IV, 174 i 183).

    http://www.soulmate-forum.com/index.php

    Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]



    Dozvole ovog foruma:
    Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu